Nakon prvog sastanka sa ljupkom koordinatorkom i u prijatnom okruženju, bilo je jasno da ćemo se podvrgnuti VTO postupku u PFC‑u. Cenim profesionalan i prijateljski pristup lekara i celokupnog osoblja. Iako je bilo komplikacija, pomogli su nam da dobijemo toliko željenu Laurinku.
Nikada ništa nije ukazivalo da bih se baš ja mogla suočiti s ovim problemom. Oduvek sam želela decu, samo nije dolazilo pravo vreme. Iz mnogo razloga odlagala sam majčinstvo za kasnije, kada je konačno došao pravi trenutak i kada sam žudela da postanem majka, nije išlo. Dugo nije išlo, pa smo se partner i ja na kraju odlučili da potražimo pomoć.
Čovek mora da sazri za takav korak, jer nije baš jednostavno prihvatiti da nešto verovatno nije u redu i da sami kod kuće nećemo rešiti problem. Danas znam da čekanje i odlaganje trenutka kada ćete potražiti pomoć nije najbolja ideja, jer vreme u ovakvoj situaciji vrlo često ide protiv vas.
Kliniku za vantelesnu oplodnju sam prvi put posetila sa 35 godina. Nakon oko 3 godine pokušavanja. Prvo sam mislila da imamo prednost jer živimo u Pragu i stoga postoji veliki izbor. Postoji nekoliko takvih klinika ovde…
Međutim, kako odabrati onu pravu?
Napravila sam spisak svih centara, pregledala njihove internet stranice, pročitala ocene i videla gde se nalaze… jednostavno klasično istraživanje.
Imali smo neke preference i već sutradan sam popunila kontakt formular za onu koja nas je najviše privukla. Za PFC. Uskoro sam dobila e‑mail u kojem mi se zahvaljuju i obaveštenje da će nam se javiti u roku od tri dana. Nije prošlo ni 24 sata, a telefon je zazvonio. Bila je 2021. godina, svet je bio paralisan pandemijom koronavirusa i sve je bilo komplikovanije. Dogovorili smo prvu konsultaciju putem telefona. Doktorka Švabíková nam je objasnila kakve su procedure, šta nas očekuje ako se odlučimo za tu kliniku i zapravo smo odmah dogovorili i lični susret.
Nakon prve konsultacije osetila sam ogromno olakšanje. Svi su bili ljubazni, puni empatije i osećala sam da smo na pravom mestu.
Uopšte nisam znala šta me čeka
Nisam tražila nikakve informacije i nisam imala nikoga u svom okruženju koga bih mogla pitati. Zato mi je odgovarala moja lična, strpljiva koordinatorka koju dobija svaki par u PFC‑u i zahvaljujući kojoj je komunikacija mnogo jednostavnija.
Sve se odjednom pokrenulo. Analize krvi, pregledi, sve pod jednim krovom i planirano tako da se smanji broj poseta. Dijagnoza je stigla brzo. Rezultati analize krvii su otkrili visok broj NK ćelija i odmah se razmatrala terapija, bez kojeg veštačka oplodnja ne bi imala smisla. Bio je u pitanju problem sa imunitetom koji je bio toliko aktivan da nijedan embrion nije imao ni najmanju šansu da se usadi u moju matericu. Nakon nekoliko nedelja bila sam spremna da počnem sa stimulacijom. Doktorka je obezbedila sve dokumente za osiguranje, aktivnost NK ćelija je bila suzbijena i mogla sam početi sa primenom hormonskih injekcija u stomak. Redovno sam se kontrolisala kod doktorke i planirali smo aspiraciju jajnih ćelija, čega sam se strašno plašila jer sam morala prvi put u životu ići pod opštu anesteziju. Sve je proteklo glatko, dani su proleteli i iz prvog IVF ciklusa sam dobila dva embriona. Prvi transfer svežeg embriona obavljen je dva dana nakon aspiracije. Nažalost, dobila sam menstruaciju i taj pokušaj nije uspeo. Ni drugi pokušaj sa zamrznutim embrionom nije bio uspešan.
U tom trenutku sam shvatila da zaista nije bilo kao da ću doći na kliniku i automatski zatrudneti. Znala sam da uspeh nije 100% garantovan, ali takođe sam bila sigurna da neću odustati, pa nisam oklevala ni sekunde i dogovorili smo se za još jednu stimulaciju. Ovog puta, primenjeni lekovi su malo prilagođeni. Moje telo je bilo velikodušnije i šest jajnih ćelija je dobijeno i oplođeno.
Druga aspiracija jajnih ćelija
Drugi postup aspiracije nije bio tako jednostavan. Nisam imala sreće i doživela sam neuobičajenu komplikaciju. Zahvaljujući iskustvu i brizi doktorke, na vreme su me prevezli direktno iz klinike u bolnicu na operaciju, gde su lekari zaustavili unutrašnje krvarenje.
Sve je dobro prošlo, malo sam se odmorila i ponovo sam počela pripreme za transfer. Ovaj put smo genetski testirali naše embrione, tako da smo znali da unosimo zdrav embrion u savršeno pripremljene uslove.
Rođendanski transfer embriona
Ovaj transfer se dogodio na rođendan mog partnera. Danas su prošle skoro dve godine. Posle 14 dana sam prvi put u životu videla pozitivan test na trudnoću. A na moj imendan, videli smo u PFC‑u na ultrazvuku kako srce naše devojčice kuca. Čak ni naša divna doktorka nije krila svoju radost. Cela trudnoća je protekla bez komplikacija i u februaru 2022. rodila nam se ćerka Laura. Ostalo nam je još embriona na klinici i polako počinjemo da planiramo kada ću ići tamo po još jedan.
Moj dnevnik
Odlučila sam se da otvoreno podelim svoja iskustva, iako dobro znam da nijedan VTO postupak nije isti. Na ono što vas čeka ne možete se potpuno pripremiti. Tokom čitavog procesa vantelesne oplodnje, trudnoće i porođaja, vodila sam dnevnik koji je u februaru 2023. godine objavljen kao knjiga “Moja IVF priča”. Ako bih danas trebala retrospektivno opisivati svoja osećanja, to ne bi bilo tako tačno. IVF ne bi trebalo da bude tabu tema u društvu, ona je deo današnjeg sveta i mnogo više ljudi je pogođeno time nego što mislimo.
Šarka svoje lično iskustvo IVF‑a, a sada i svoje savete o odgoju ćerke Laure, deli korak po korak na svom Instagram profilu: @moje.ivf
