Priča naše pacijentice emotivno je svedočanstvo o njenom teškom putu do majčinstva. Počelo je sa nadom. Ali usledile su godine razočaranja i iscrpljujućih tretmana. Uprkos preprekama, nije odustala od svog sna o željenoj bebi i pronašla je novu nadu u Prague Fertility Centru. Upravo je na našoj klinici naišla na razumevanje i podršku koja joj je bila toliko potrebna, tako da je na kraju svog VTO puta imala snop radosti u vidu prelepe zdrave devojčice. Njena priča simbolizuje ohrabrenje za sve one koji prolaze kroz slične muke da ne izgube snagu i veruju da će im se želja za detetom jednog dana ostvariti.
Naša priča o putovanju do bebe koju smo želeli počela je u novembru 2016, kada smo moj muž i ja pomislili da bismo mogli da pokušamo da rodimo bebu prirodnim putem. Kakva je bila naša radost kada smo prvi put uspeli i u decembru sam saznala da sam trudna. Nažalost, naše uzbuđenje nije dugo trajalo i bebu smo izgubili u januaru 2017. Bila je to ono što je poznato kao biohemijska trudnoća, što nije neuobičajeno, ali to ne znači da ogroman bol gubitka koji smo osetili nije javljaju.
Radovali smo se sledećoj trudnoći u decembru 2017. Opet je uspelo iz prvog pokušaja i sve je delovalo u redu do januara 2018. Ujutru sam imala ultrazvuk, imala sam mali „spotting“, ali inače je sve bilo normalno, pa sam dobila lekove da zaustavi spotting i otišla kući. 5 sati kasnije imali smo spontani pobačaj i ponovo smo izgubili bebu. Po savetu ginekologa uradili smo genetski test i pokazalo se da je problem genetski hromozomski defekt i da je verovatnoća za začećem zdrave bebe bila oko 40%, pa je preporučena VTO metoda.
Izabrali smo jednu od klinika u Pragu, ali to nije bio srećan izbor. Prvi doktor je bio veoma ljubazan i od pomoći, ali nismo imali koordinatora koji nam je bio dodeljen (samo strani pacijenti su ga imali zbog jezičke barijere). Svaki put kad sam zvala; Menjali su me dok se konačno nije javio neko ko je znao nešto o nama. Samo ovo je bilo veoma frustrirajuće. Prošla sam 2 aspiracije jajnih ćelija, koje su dodatno oplođene i genetski testirane. Prva dva transfera nisu uspela, i uprkos činjenici da sam od prvog transfera bio pod nadzorom svog lekara primarne zdravstvene zaštite, tek sam nakon ovih dana saznala da imam pravo na besplatnu konsultaciju sa psihologom na klinici. Dva transfera. Iskoristila sam ovu priliku, ali i pored toga nisam mogla da povratim izgubljeno poverenje u ovu kliniku.
Posle toga smo napravili pauzu i pokušali da se psihički saberemo – posebno ja. Bila sam pod nadzorom trenera i psihoterapeuta. Početkom 2020. odlučili smo da krenemo dalje, pa smo potražili novu kliniku i srećom dobili preporuku za Prague Fertility Centar. Prva poseta je bila veoma emotivna. Sva sećanja su mi se vratila i nisam mogla da zadržim suze, iako je pristup dr. Švabikove bio maksimalno empatičan i osećala sam da će učiniti nemoguće samo da nam pomogne. Dakle, preneli smo preostala 2 embriona sa prethodne klinike i planirali njihov zajednički transfer. Nažalost, opet smo bili neuspešni. Pošto više nismo imali embrione, morala sam da se podvrgnem još jednom procesu aspiracije jajnih ćelija. Prva aspiracija je prošla glatko. Druga se nije desila jer je moje telo prestalo da reaguje na stimulaciju. Embrioni su ponovo poslati na genetsko testiranje. Onda sam u aprilu 2021. saznala da smo zatrudnjeli prirodnim putem. Nažalost, ni ova beba nije preživela, srce je prestalo da kuca u 8. nedelji.
Procesuirala sam još jedan bolan gubitak i pokušala da pronađem svetlu stranu stvari. Postojale su 2 pozitivne stvari o ovom iskustvu. Greška je ovoga puta bila i u genetici, za šta smo imali laboratorijsku potvrdu. A onda je usledio transfer 5. maja 2022. koji je konačno bio uspešan.
Naša ćerka je rođena 11. decembra 2022. Bio je to prevremeni porođaj akutnim carskim rezom i od njega imam najlepši ožiljak. Doživeli smo najveću sreću na svetu. Zato vas molim da ne odustajete! Nikad se ne zna da li sledeći pokušaj neće biti uspešan.