​“Moja vizija je svet u kome svaki par koji želi dete ima šansu da postane roditelj.” kaže MUDr. Peter Hladki 

Vaše profesionalno iskustvo u oblasti ginekologije i akušerstva je zaista veoma široko. Šta Vas je privuklo asistiranoj reprodukciji, kojoj se sada najviše posvećujete?

Od početka moje lekarske prakse fascinirala me je želja parova da dobiju dete. Kao mladi lekar, devet godina sam radio u Univerzitetskoj bolnici na istoku Slovačke, gde do tada nije postojala nijedna klinika za lečenje neplodnosti. Imao sam sreću da je na našem odeljenju ginekologije radio doktor koji je tada kao jedini u regionu radio sa parovima koji su imali problema sa neplodnošću. Shvatio sam koliko važnu ulogu lekar može igrati u ovom procesu. To me je od početka zainteresovalo i svaku slobodnu priliku provodio sam s njim. Definitivna odluka da se specijalizujem za reproduktivnu medicinu i odem da radim na kliniku za lečenje neplodnosti došla je nakon uspešno položenog ispita za specijalizaciju iz Ginekologije i akušerstva u Bratislavi. Gotovo odmah nakon ispita, uključio sam se u ovu oblast i sve svoje vreme posvetio pripremi za specijalizaciju iz oblasti Reproduktivne medicine, koju sam takođe uspešno završio u Bratislavi. Tokom mojih studija sve više sam shvatao da je neplodnost zaista veliki problem, broj parova sa problemima plodnosti brzo raste, a klinika koje rešavaju ovaj problem bilo je u to vreme malo u Slovačkoj. Zato sam se sa jednim veoma iskusnim primarijusom iz Češke Republike odlučio da osnujemo centar asistirane reprodukcije u Košicama, gde smo tokom 8 godina izgradili uspešnu kliniku koja je pomogla mnogim parovima u Slovačkoj i širom sveta da dobiju željeno dete.


Vi ste specijalista za vantelesnu oplodnju? Da li Vam se obraćaju uglavnom stariji parovi, ili raste i broj parova koji, naizgled, ne bi trebalo da imaju problema sa začećem ili prirodnim trudnoćama?

Istina je da su u prošlosti uglavnom dolazili stariji parovi starosti oko četrdeset godina, jer je svest o mogućnostima lečenja neplodnosti bila niska u društvu. Većinom su nam dolazile samo žene, i može se reći da su dolazile kasno. Kako se sve više priča o godinama kao najvećem neprijatelju plodnosti, prosečna starost parova koji dolaze kod nas se smanjuje, a trenutno je to u proseku 37 – 38 godina. Iako je ovo pozitivan trend, treba imati na umu da je i ova starost na granici optimalnog perioda za začeće. Naime, kvalitet jajnih ćelija kod žena nakon 37. godine značajno opada, što utiče na uspešnost lečenja.


Putem medija takođe širite svest o poremećajima plodnosti i asistiranoj reprodukciji. Koji mitovi se najčešće sreću u ovoj oblasti?

Najčešći mit je da starost ne utiče na uspešnost veštačke oplodnje u smislu ​„ne moram da se žurim, imam vremena, treba dati šansu prirodi, želimo dete prirodnim putem“. Održavanju ovog mita negativno doprinose i tabloidni članci i fotografije poznatih ličnosti koje su uspele da dobiju dete nakon 40. godine i kasnije. Naravno, u članku nedostaje veoma bitna informacija da je dete u većini slučajeva začeto pomoću IVF, a još češće upotrebom doniranih jajnih ćelija druge žene.


Iz mog ugla, idealno je početi rešavati neplodnost pre 35. godine života žene, a ako žena oseća bilo kakve ginekološke tegobe kao što su bolne, nepravilne ili jake menstruacije, česte upale ili bolni seksualni odnosi, čak i ranije. Ovi simptomi mogu biti povezani sa poremećajima ovulacije i smanjenom plodnošću. Ako žena zna da u bliskoj budućnosti ne želi da zatrudni, preporučuje se razmatranje social freezing – zamrzavanje mladih, zdravih jajnih ćelija. Na taj način obezbeđuje mogućnost da ih iskoristi u budućnosti, ako prirodno začeće ne bude moguće.

Još jedan veoma čest mit je da se putem veštačke oplodnje rađaju ​„deća sa smetnjama“. Mnoge stručne naučne studije su više puta dokazale da kod dece začete metodom IVF nije potvrđeno povećano riziko od razvojnih mana, niti bilo kojih drugih ozbiljnih bolesti.

Mit je i rizik od višeplodnih trudnoća. Upravo putem IVF i transferom samo jednog embriona u matericu žene možemo smanjiti rizik od blizanačke trudnoće ili trojki, čak i kod parova koji imaju u porodici rodbinu sa višeplodnim trudnoćama. Ovim korakom štitimo zdravlje majke i dece, jer je višeplodna trudnoća povezana sa višim rizikom od komplikacija, kao što su visok krvni pritisak, gestacijski dijabetes i prevremeni porođaj.


Metoda IVF pomaže u postizanju željene bebe kako u slučaju komplikacija sa strane žene, tako i u slučaju komplikacija sa strane muškarca. Sa kojim problemom se parovi najčešće obraćaju Vama?

U većini slučajeva dolaze nam ​„zdravi“ parovi koji nemaju nikakvih problema, samo im ne ide da začnu dete. Tek im mi, obično, saopštavamo gde je problem i kako ga preporučujemo rešiti. Kod žena su to najčešće nepravilni ciklusi sa hormonskom neravnotežom uzrokovani sindromom policističnih jajnika, endometriozom ili jajnicima koji su prerano ​“ostarili”. Kod muškaraca se najčešće radi o urološkim problemima, operacijama, upalama ili povredama testisa koje su se mogle dogoditi čak i u detinjstvu i koje uzrokuju slabu proizvodnju spermatozoida u odraslom dobu, čak često i odsustvo spermatozoida u ejakulatu. Tokom poslednjih 10 godina, otkako su se u svetu značajno proširile bežične tehnologije na osnovu elektromagnetnog talasanja, morfologija spermatozoida se značajno pogoršala, tj. oblik glavica spermatozoida. One tada nisu sposobne da prirodno oplode jajne ćelije žene u jajovodu. Za ove parove često je jedina opcija upravo IVF.


Tvrdi se da uz pomoć vantelesne oplodnje možemo pomoći čak 90% parova koji imaju poteškoće sa plodnošću. Koju metodu ste u svojoj praksi do sada najčešće koristili?

Ova tvrdnja je tačna, ali se može različito shvatiti, što često predstavlja problem. Često nam dođe par nakon četrdesete i nakon potrebnih pregleda zapanjeno saznaju da je šansa za dobijanje deteta nakon IVF‑a sa sopstvenim jajnim ćelijama i spermatozoidima oko 10 – 15%. To je procentualno izražena uspešnost jednog IVF ciklusa — odnosno šansa za trudnoću nakon vađenja jajnih ćelija u jednom menstrualnom ciklusu i njihovog kasnijeg oplodnjavanja sopstvenim spermatozoidima. Uspešnost takvog IVF ciklusa kod mladog para do 35 godina povećava se na 80 – 85% u zavisnosti od stanja jajnika i spermatozoida. Naravno, i stariji parovi mogu povećati svoje šanse do 90% ako ponove cikluse više puta, ili ako zatraže oplodnju doniranim jajnim ćelijama sopstvenim spermatozoidima. Uspešnost trudnoće tada je otprilike onoliko visoka koliko je i kod mlade donorke. Dakle, da, tačno je da pomažemo 90% parova koji se ne predaju i koji, s godinama, prolaze kroz više ciklusa ili se pomire sa korišćenjem doniranih jajnih ćelija. Nažalost, otprilike 1 od 10 parova ima ozbiljne dijagnoze ili neobjašnjene uzroke neplodnosti, gde je i reproduktivna medicina za sada nemoćna.


Šta tačno može očekivati par koji dođe kod vas?

Idealan prvi susret je kada su oba partnera spremna. To znači da sa sobom donose sve dostupne medicinske izveštaje, rezultate pretraga i informacije o prethodnim bolestima i operacijama. Ostale informacije saznaćemo tokom zajedničke konsultacije, koja traje 40 do 50 minuta. Pacijentkinja će obaviti vaginalni ultrazvuk, a njen partner, ako je bio u seksualnoj apstinenciji 2 do 5 dana, predaće uzorak ejakulata, gde ćemo proceniti broj, pokretljivost i oblik spermatozoida. Uzorak može da uzme partner samostalno ili sa partnerkom, u intimnoj prostoriji za uzimanje uzoraka masturbacijom. Deo uvodnih pregleda uključuje uzimanje krvi kod oba partnera za testiranje na infektivne bolesti, a kod žene i za isključenje hormonskih i imunoloških uzroka neplodnosti. Na osnovu ovih rezultata i anamneze možemo već pri prvom susretu predložiti dalji postupak za postizanje trudnoće.


Mogu li na neki način podržati lečenje? Može li par učiniti nešto za povećanje verovatnoće zdrave trudnoće (na primer, ishrana, vitamini ili nešto drugo)?

Svakom paru, bez obzira na dijagnozu i starost, preporučujem rad na poboljšanju životnog stila – ne pušiti, ograničiti alkohol, više se baviti sportom, zdravo se hraniti, tj. jesti manje suhomesnatih proizvoda, pržene hrane i više antioksidanata u obliku lisnatog povrća. Za žene postoje slobodno dostupni dodaci ishrani koji sadrže inozitole, folnu kiselinu i vitamine potrebne u trudnoći. Muškarcima takođe preporučujem inozitole, amino kiseline, antioksidante, a ako imaju niži testosteron, i tribulus terrestris. Važan je i dovoljno dug i redovan san i smanjenje stresa. Ako paru ne uspeva da začne dete zaista dugo vremena, ili su imali neuspšnu terapiju i to ih psihički iscrpljuje, preporučujemo i psihološku podršku.


Da li je moguće nakon poroda bebe iz veštačke oplodnje ponovo prirodno zatrudneti?

Da, ponekad samo trudnoća ili stimulacija jajnika pre IVF‑a deluju na telo žene lekovito. Jajnici se tokom trudnoće ​„odmaraju“, hormonski sistem u telu se stabilizuje, što može dovesti do povećanja šansi za prirodno začeće. Da ne spominjemo i pozitivni efekat uspešnog začeća na psihičko stanje para. Uvek, međutim, zavisi i od uzroka — zašto je par prošao kroz veštačku oplodnju. Postoje dijagnoze koje su definitivne i nepromenljive, tada je šansa za prirodno začeće minimalna.


Da li imate neki profesionalni san koji želite da ostvarite?

Moj najveći profesionalni san bio je pronaći oblast medicine u okviru koje bih mogao što više pomoći ljudima i postati priznati stručnjak. U reproduktivnoj medicini sam ga pronašao. Vođenje uspešne klinike koja je pomogla mnogim parovima bila je šlag na tortu. Sada se trudim da budem u dobroj kondiciji i zdrav, kako bih mogao da obavljam ovaj posao što duže i tako pomogao što većem broju neplodnih parova. Svoja iskustva želim da prenosim i mlađim kolegama koji su se, kao i ja, oduševili ovom veoma zanimljivom oblastima medicine. Moja vizija je svet u kojem svaka porodica koja želi dete ima šansu da postane roditelj.