Koja je stopa uspeha VTO procedure i kada je PGD poželjan? Odgovara vodeći embriolog 

Zdravo Lenka, već 11 godina radite u oblasti embriologije, a već 8 godina u Prague Fertility Centru. Šta se za to vreme najviše promenilo u embriologiji?

Embriologija postaje sve složenija, zalazi sve dublje i postepeno pronalazi rešenja za pojedinačne parcijalne uzroke neplodnosti. Da pojednostavim, nekada smo stavljali spermatozoide i jajne ćelije jedne pored drugih u Petrijevu posudu i čekali da vidimo da li je jajna ćelija oplođena. Danas, zahvaljujući brojnim savremenim metodama, možemo maksimalno povećati šanse ne samo za oplodnju jajne ćelije, već i pratiti razvoj embriona u realnom vremenu, odabrati najkvalitetnije embrione, pravilno tempirati transfer embriona i pomoći u njegovoj implantaciji.

Kada sam počela da radim u laboratoriji pre mnogo godina, vitrifikacija, metoda brzog i bezbednog zamrzavanja ćelija, tek je počela da se koristi. Danas je ova metoda poboljšana i proširena do te mere da u PFC‑u vitrifikujemo sve jajne ćelije i embrione sa stopom uspešnosti odmrzavanja od preko 98% za embrione i preko 90% za jajne ćelije. Ovo povećava šanse za trudnoću čak i sa manjim brojem jajnih ćelija.

Još jedna značajna promena koje sam svesna je pomeranje sa ranijeg fokusa potpomognute oplodnje koji je uglavnom rešavao probleme ženske neplodnosti, na današnja saznanja da se otprilike trećina parova bori sa neplodnošću zbog uzroka muškog faktora. Zahvaljujući savremenijim metodama selekcije spermatozoida, danas možemo pomoći značajnom procentu parova sa muškim faktorom neplodnosti. U Prague Fertility Centru koristimo najsavremeniju metodu selekcije spermatozoida pomoću mikrofluidnog čipa (MICHSS), kojim smo zamenili ranije korišćenu MACS metodu. Za razliku od klasičnih metoda selekcije spermatozoida centrifugiranjem i naknadnim praćenjem njihove pokretljivosti, kod MICHSS‑a, trajanje rukovanja uzorkom je skraćeno sa otprilike 2 sata na samo 30 minuta. Spermatozoidi su na taj način izloženi spoljašnjoj sredini kraći vremenski period, a samim tim se smanjuje rizik od fragmentacije DNK i njihovog mehaničkog oštećenja. Ovo je ključno, jer studije pokazuju da fragmentacija DNK sperme dovodi do manje verovatnoće ispravne deobe embriona i kasnije niže stope uspeha implantacije.

U PFC‑u smo uveli i inovativnu metodu polarizovane mikroskopije, OptimFert, zahvaljujući kojoj smo u mogućnosti da ICSI metodom odredimo stepen zrelosti i odredimo najpogodniji trenutak za oplodnju jajne ćelije.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, danas VTO više nije samo lečenje neplodnosti, već i pomoć parovima koji imaju genetsko opterećenje u porodici i ne žele da ga prenesu na svoje potomstvo. Sve više pomažemo i ženama i muškarcima da sačuvaju svoju plodnost preventivnim zamrzavanjem jajnih ćelija ili spermatozoida.

Kakvu ulogu igra embriolog u procesu vantelesne oplodnje? Kako funkcioniše saradnja sa lekarom? Ko odlučuje koji embrion će biti prenet?

Jednostavno rečeno, doktor brine o paru, mi brinemo o njihovim dragocenim ćelijama i embrionima. Dakle, zadatak lekara je da pripremi ženu za proces prikupljanja jajnih ćelija kako bismo imali što bolji rezultat, pritom da to za nju bude proces sa minimalnim rizikom. Istovremeno priprema matericu kako bi embrion imao što bolje uslove za implantaciju i dalji razvoj. Naš cilj u laboratoriji je da dobijemo što je moguće kvalitetniji embrion. Ne radi se samo o pozitivnom testu na trudnoću, već i brinemo i o uspešnoj trudnoći i rođenju zdrave bebe. Tome se može pomoći izborom najboljeg embriona u razvoju (danas, na primer, zahvaljujući metodi praćenja Time-Lapse) ili zahvaljujući preimplatacionoj dijagnostici.

Koliki procenat ciklusa se završava uspešno?

Procenat uspeha zavisi od godina starosti i tipa ciklusa lečenja. Za cikluse sa doniranim jajnim ćelijama, za koje smo specijalizovani zahvaljujući sopstvenom donatorskom programu, imamo znatno veći uspeh od ciklusa sa sopstvenim jajnim ćelijama, jer koristimo jajne ćelije mladih, zdravih donorki.

Reproduktivni potencijal počinje da se smanjuje nakon 35. godine života i još značajnije opada posle 40. godine. Iz tog razloga se za pacijentkinje starije od 35 godina sve više bira metod genetskog skrininga pre implantacije (PGT‑A), koji značajno povećava uspešnost trudnoće i istovremeno značajno smanjuje stopu pobačaja zbog selekcija genetski zdravih embriona.

Da li biste preporučili PGT‑A metodu dijagnostike svim parovima?

Uopšteno govoreći, ne preporučujemo skoro nijednu naprednu laboratorijsku metodu svakom paru, možda sa izuzetkom ICSI, koji danas smatram više standardom, ove preporuke se uvek donose na osnovu individualne procene. Pored toga, preimplantacioni genetski skrining embriona je skuplji i dugotrajniji, pa je važno da par ispuni neke od preporuka Genetičkog društva za njegovu primenu.

To su, na primer, godine starosti preko 35 godina, loš nalaz spermograma, ponovljeni neuspešni ciklusi vantelesne oplodnje, genetsko opterećenje u porodici ili ponovljeni pobačaji. Takođe je važno napomenuti da je uslov za korišćenje PGT‑a da imamo najmanje jedan embrion u fazi blastociste (tj. petodnevni embrion).

Hvala na odgovorima. Poslednje pitanje: Šta čini embriologa odličnim embriologom?

Iskustvo, empatija, sposobnost rada sa inovativnim tehnologijama, koje se konstantno razvijaju, a što je najvažnije tim. Iako se možda ne čini tako, embriologija se u velikoj meri odnosi na saradnju, kako u laboratorijskom timu, tako i u bliskoj saradnji sa lekarima. Veoma sam srećna što radim baš u PFC‑u, tačnije, činjenica da imamo veliki jedanaestočlani, ali u isto vreme i veoma stabilan tim, zahvaljujući čemu smo godinama jedinstveni. Istovremeno, u istom smo timu sa našim vrhunskim lekarima, sa kojima se poštujemo i tražimo individualna rešenja za svaki par.