Kvalitet sperme,koji se meri odgovarajućim brojem spermatozoida, pravilnom pokretljivošću (da spermatozoidi nisu “lenji” i da su motivisani da pobede u borbi za oplodnju jajne ćelije) i zdravom morfologijom (da spermatozoidi izgledaju “sredjeni” i zdravi) opao je za 50 – 60% u poslednjih 40 godina, što je, blago rečeno, alarmantno. Čini se da zdrav životni stil i životna sredina imaju ključnu ulogu u ovom opadanju. Međutim, ovo su veoma široki pojmovi, pa hajde da se pozabavimo konkretnim savetima koji mogu pozitivno uticati na mušku plodnost.
Životna sredina
Nije novost da je životna sredina u kojoj živimo daleko od netaknute prirode; usled ljudske aktivnosti, ona je zagađena raznim hemikalijama koje se teško razgrađuju. Ove supstance se nazivaju perzistentnim zagađivačima, jer su se možda prestale koristiti zbog poznatih negativnih efekata, ali i dalje postoje u prirodi. Mnoge od njih deluju kao endokrini disrupteri, što znači da utiču na ljudski hormonski sistem ili hormonski sistem drugih organizama. Zbog njihove sličnosti sa prirodnim hormonima, ovi zagađivači mogu pojačati njihov efekat ili, s druge strane, potpuno blokirati njihov uticaj. Primeri uključuju pesticide, boje i hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike. Nažalost, iako biste možda mogli živeti u Boubinskoj prašumi, ovim zagađivačima ne možete u potpunosti pobeći. To je najverovatniji razlog smanjenja plodnosti kod muškaraca.
Da li su Bioproizvodi rešenje?
Proizvodi iz ekološke proizvodnje često stvaraju osećaj da su mnogo zdraviji od konvencionalnih proizvoda i da je obična hrana puna toksina. A posebno u kontekstu plodnosti, bioproizvodi postaju sve popularniji.
Međutim, kada je reč o hormonima-disruptorima, ni bioproizvodi nisu imunizovani. Iako ove namirnice sadrže značajno manje ostataka pesticida i đubriva, neke studije sugerišu da određeni bioproizvodi sadrže čak veće količine PCB‑a i dioksina (to su ti hormonski “neprijatelji”) nego konvencionalni proizvodi. Razlog može biti činjenica da krave u ekološkoj proizvodnji imaju veću slobodu kretanja, žive duže i nisu izložene veštačkoj ishrani, što im omogućava da akumuliraju više toksičnih supstanci iz okoline.
Ipak, bioproizvodi nisu štetni, a studije sugerišu da njihova konzumacija može poboljšati kvalitet sperme, doprineti uspešnosti IVF tretmana, i čak rezultovati lakšim tokom trudnoće. Ipak, autori istraživanja upozoravaju da ovi rezultati mogu biti delimično iskrivljeni i da samo konzumacija bioproizvoda nije dovoljna. Pretpostavlja se da ljudi koji jedu uglavnom bioproizvode verovatno vode zdraviji način života, što može biti presudno.
Dakle, bioproizvodi mogu biti koristan dodatak ishrani, ali ni oni nisu čarobni. Prilagodite ishranu celokupnom zdravlju, ne samo “bio” etiketi.
Težina i kvalitet sperme
Hormon koji najviše utiče na kvalitet sperme i spermatogenezu (proizvodnju sperme) je, naravno, testosteron.
Ako je muškarac previše mršav, u ogromnom kalorijskom deficitu (jede premalo) i njegovo telesno masno tkivo je ispod 10% (iako ovo zavisi od genetike), organizam može početi da štednjom energije “isključi” funkcije koje troše energiju, uključujući proizvodnju testosterona. Rezultat je smanjenje testosterona, što dovodi do niže proizvodnje sperme.
S druge strane, ako muškarac ima višak telesne mase i telesno masno tkivo je iznad 26%, to takođe nije dobro. Masno tkivo može povećati proizvodnju aromataze, enzima koji konvertuje aktivni testosteron u estradiol, što takođe smanjuje nivo testosterona i negativno utiče na kvalitet sperme.
Idealno je da muškarac održava BMI između 18,5 i 25, a telesno masno tkivo ne bi smelo trajno da bude ispod 10% ili iznad 26%.
Namirnice kojima treba izbegavati
Zdravlje muškaraca i kvalitet sperme sigurno neće koristiti od zapadnog stila ishrane koji se često sastoji od prekomernog unosa crvenog mesa, poluproizvoda, prerađene hrane, šećera i trans-masti. Ova ishrana ne samo što vodi ka gojaznosti i višim procentima telesnih masti, već može povećati oksidativni stres, na koji spermatozoidi nisu imuni. Takođe, konzumacija toksina kroz alkohol i cigarete može oštetiti DNK sperme i negativno uticati na broj i strukturu spermatozoida.
Top namirnice za srećne spermatozoide
Za poboljšanje muške plodnosti, najefikasniji je mediteranski način ishrane, bogat omega‑3 masnim kiselinama, čiji povećan unos dokazano poboljšava broj, pokretljivost i strukturu spermatozoida. Takođe, poboljšava njihov energetski metabolizam, što znači da su spermatozoidi puni energije i spremni za akciju. Uključite u ishranu masne morske ribe, orašaste plodove, biljna ulja (posebno maslinovo) i lanena i chia semena.
Mediteranska ishrana je takođe bogata voćem i povrćem, koja su osim vlakana, izvor vitamina i minerala, koji služe kao antioksidansi, smanjujući oksidativni stres koji spermatozoidi ne podnose. Istraživanja pokazuju da povećan unos antioksidanata može povećati šanse za trudnoću za čak 41%.
Ako spermogram pokazuje da su spermatozoidi manje aktivni, suplementacija vitaminima B12, folnom kiselinom, selenom i cinkom može poboljšati broj pokretnih spermatozoida i kvalitet sperme.
Saveti na kraju
Nema potrebe za preteranim komplikacijama. Važno je kretati se, spavati dovoljno (barem 7 – 8 sati) i jesti uglavnom prirodne, neprepravljene namirnice, a posebno voće i povrće. Alkohol konzumirajte umeren, a najvažniji savet – smanjite stres jer spermatozoidi u stresu sigurno neće postići najbolji učinak.
Autor teksta je Mgr. Ing. Šárka Knížková
Izvori:
PMID: 3 5269 682
PMID: 3 0196 939
PMID: 3 0319 659
PMID: 2 7265 162
PMID: 2 203142
PMID: 2 4663 163